2 Kings 5
1 Неман, војвода сирсјког цара, био је угледан човек. Његов господар га је поштовао јер је преко њега Господ дао победу Сиријцима. Међутим, тај велики јунак био је губав.
2 Једном су Сиријци пошли у поход и заробише у земљи израиљској младу девојку, која је служила код жене Неманове.
3 Она рече својој господарици: „Кад би господар мој отишао пророку у Самарију, он би га излечио од губе његове.”
4 Тада оде Неман господару своме и рече му говорећи: „Тако и тако је рекла девојка која је дошла из земље израиљске.”
5 Сиријски цар му одговори: „Иди, пођи. Написаћу писмо цару израиљском.” Он пође и понесе са собом десет таланата сребра, шест хиљада сикала злата и десет свечаних одежди.
6 Он однесе цару израиљском писмо у ком је писало: „Ево, кад ти стигне ово писмо, шаљем ти и слугу свога Немана да га излечиш од губе његове.”
7 Кад је цар израиљски прочитао писмо, раздера одећу своју и рече: „Зар сам ја Бог да могу да убијам и оживљујем па га овај шаље мени да га излечим од губе? Пазите и гледајте како тражи кавгу са мном!”
8 Кад је Јелисије, човек Божји, сазнао да је цар Израиљев раздерао одећу своју, поручи цару: „Зашто си раздерао одећу своју? Нека тај дође к мени да схвати да постоји пророк у Израиљу.”
9 Тако дође Неман с коњима и колима својим и стаде пред врата Јелисијеве куће.
10 Јелисије му преко гласника поручи: „Иди и окупај се седам пута у Јордану и оздравиће твоје тело и очистиће се.”
11 Тада се Неман расрди и пође говорећи: „Гле, ја сам мислио да ће изаћи пред мене, да ће стати, призвати име Господа Бога свога, ставити руку на болесно место и да ће очистити губу.
12 Зар нису Авана и Ферфар, реке у Дамаску, бољи од свих вода израиљских? Зар нисам могао у њима да се окупам и очистим од губе?” Он се окрену и отиде одатле љутит.
13 Међутим, приђоше му слуге његове и рекоше говорећи: „Оче мој! Да ти је пророк наложио нешто тешко, зар не би то испунио? Тим пре треба да урадиш то што ти је рекао: ‘Окупај се и очистићеш се!’”
14 Тада он сиђе и зарони седам пута у Јордан, као што му је рекао човек Божји. Његово тело постаде као тело детета – очисти се!
15 Тада се врати човеку Божјем са својом пратњом, дође, стаде пред њега и рече: „Ево, сад знам да на целој земљи нема Бога осим у Израиљу. Сад, узми дар од слуге свога.”
16 Међутим, он одговори: „Тако да је жив Господ коме служим, нећу да примим.” Овај наваљиваше на њега да узме, али он не хтеде.
17 Тада Неман рече: „Пошто нећеш, допусти мени, слуги твом, да ми дају ове земље колико могу да понесу две мазге. Слуга твој неће више приносити жртве паљенице ни друге другим боговима сем Господу.
18 Међутим, нека Господ опрости слуги свом ово: кад владар мој уђе у храм Римонов да се тамо поклони, па се наслони на моју руку, онда ћу се и ја клањати у храму Римоновом. Нека опрости Господ то слуги свом.”
19 Он му одговори: „Пођи с миром.” Потом он оде од њега. Кад је мало одмакао,
20 помисли Гијезије, слуга Јелисијев, човека Божјег: „Гле, господар мој је отпустио Немана Сиријца, а није узео ништа од тога што је донето. Тако жив био Господ, потрчаћу и узећу нешто од њега!”
21 Тада Гијезије потрча за Неманом. Кад га Неман угледа како трчи за њим, изађе из кола својих, пође му у сусрет и упита га: „Јеси ли добро?”
22 Он одговори: „Добро смо. Мој господар ме шаље да ти поручим да су баш сад дошла два младића из Јефремове горе. Они су пророчки ученици, па дај за њих таланат сребра и два огртача.”
23 Неман рече: „Узми два таланта!” Он га натера да узме и завеза два таланта у две вреће и два огртача. Потом нареди двојици момака својих да носе пред њим.
24 Овај кад дође на брдо, узе то из руку њихових и остави у кућу. Потом отпусти људе и они одоше.
25 Кад се он врати, стаде пред свог господара. Јелисије га упита: „Одакле долазиш, Гијезије?” Од одговори: „Никуд није ишао слуга твој.”
26 Међутим, он му рече: „Зар није био дух мој тамо кад је неко изашао из кола пред тебе? Зар је време да се узимају сребро, одећа, маслињаци, виногради, овце, говеда, слуге и слушкиње?
27 Зато нека губа Неманова пређе на тебе и потомство твоје заувек!” И овај отиде од њега губав, бео као снег.